SAVETI ZA LEPŠI ŽIVOT

ŽELITE BOLJU I ZDRAVIJU VERZIJU SEBE? Na ovaj način reprogramirajte svoj mozak

Na ovaj način ne samo da možete iskusiti emocionalno isceljenje nego možete izlečiti i teške bolesti, odnosno podstaknuti samoizlječenje naizgled nepobedivih zdravstvenih stanja

ŽELITE BOLJU I ZDRAVIJU VERZIJU SEBE? Na ovaj način reprogramirajte svoj mozak

Svest je aspekt bića koji generiše slike, doživljava razna iskustva i prima nadražaje. Svest usmerava telesne i duhovne puteve stvarajući strukture fizičke i metafizičke prirode kao što su osećaji i značenja. Kroz princip refleksivnosti ili korespondencije ono što se fizički događa s telom odražava se kao nadražaj u zadnjem delu mozga. To stvara sirovi skup podataka koji je potreban čovečijem umu da stvori određene emocije i osećaje. Prednji mozak je područje na kojem se odvijaju apstraktne i intelektualne misli te generacija i obrada slika koje vidimo.

Mozak deluje kao biološki računar obrađujući spoljne i unutrašnje nadražaje, stvarajući emocije i značenja. Izuzetno je važno razumeti kako taj unutrašnji i spoljni tok informacija oblikuje ono što doživljavamo kako bismo povratili kontrolu nad našim telom i njegovim sastavima. Kada nisu usklađeni, „vodič tela“ i njegovi mehanizmi refleksije umesto simfonije stvaraju kakofoniju. Stoga, da bismo „preusmerili“ svoj mozak, trebalo bi da naučimo da koristimo moć namere tako da zamišljamo da radimo one stvari koje planiramo učiniti. Laički rečeno, moramo „ispuniti“ mozak detaljima i emocijama koje će se utisnuti u biološko stanje sastava, formirati nove navike i obrasce ponašanja.

Džo Dispenza je američki neuro-naučnik koji je svoj rad i delovanje usmerio na to kako iskoristiti dostupne znanstvene informacije iz područja neurologije, biologije i fizike i primeniti ih u vlastitom životu s ciljem ozdravljenja, isceljenja ili jednostavno stvaranja novih životnih prilika.

U jednoj svojoj objavi doktor Dispenza otkriva na koji se način podaci obrađuju i skladište u telu putem sistema s tri mozga. U isto vreme objašnjava kako je moguće biti preplavljen prošlim „programiranjem“ (navikama) te šta sve možemo učiniti da bismo naš život promenili na bolje. Tehnike su jednostavne, ali zahtevaju predanost i upornost ponavljajući ispočetka jedno te iste procese. Što smo više usresređeni na „unutrašnji rad“ i promenu svesti, naše telo spremnije prihvata novo „programiranje“.

Protok informacija iznutra i spolja

Do stimulacije može doći iznutra ili spolja. Osećaji koje primaju različiti senzorni sistemi kao što su receptori mirisa u nosu ili receptori dodira na koži teku kroz središnji nervni sistem u zadnji deo mozga gde se obrađuju slike. Tu nastaju refleksni odgovori – nakon što se određeno ponašanje ponavlja više puta, više nije potrebna čovečija svest da bi ga ponovno pokrenuo. To može biti korisno kada konstantno radite iste zadatke ili „trenirate“ telo da izvodi procese kao što su hodanje, trčanje, sviranje instrumenata ili rad na računaru. Na taj način, kada se pojedinac nađe u situaciji za koju smo već razvili potrebne veštine, naše telo deluje automatski.

Međutim, što ako postoje ponašanja koja ne želimo nastaviti, ali ih konstantno ponavljamo bilo iz ovog ili iz onog razloga? Očiti primer je grickanje noktiju. Sposobnost treniranja i transformacije „automatizovanog“ mozga koji predstavlja skladište stečenih veština je ono što je nužno za oslobađanje od starih navika koje želimo da prestanemo da činimo.

Limbički sistem odgovoran je za stvaranje emocionalnih slika i osećaja koje predstavljaju tip homogenizovanog otiska internog ili eksternog skupa podataka. Drugim rečima, ako smo nekad u životu opekli ruku na vrućem šporetu, sami pogled na vrući šporet u nama može izazvati emocionalni odgovor u obliku teskobe. Ovo je primer spoljne emocionalne stimulacije.

Unutrašnja stimulacija dolazi iz područja mozga zvanog neokorteks koje je odgovorno za „prerađivanje“ misli. Tu traje naša mašta. Ako neko opisuje svoje ranije navedeno iskustvo, ono se zamišlja u prednjem delu mozga i ta slika izaziva emocionalni odgovor. Dakle, emocionalni odgovori mogu se formirati iz unutašnjeg ili spoljašnjeg nadražaja. I baš poput refleksa, ove slike mogu proizvesti automatizovane odgovore u zadnjem delu mozga. Ekstremni primer je posttraumatski stresni poremećaj (PTSD) kada unutrašnji ili spoljašnji stimulans izaziva osećaj straha i teskobe.

Prednji deo mozga je mesto u kojem su najsnažniji svesnost uma i slobodna volja. Transformacija mozga događa se kada osoba svesno razmišlja o određenim radnjama. U prednjem delu mozga se primaju i ispituju značenja, utisci, uvidi i intuicije, a nastaju i naknadne reakcije. Svest je aspekt pomoću kojega slobodnom voljom dočaravamo određene slike ili prizivamo nova stanja svesti za koja želimo da se utisnu u druge delove mozga, doslovno preuređujući skladište automatizovanih odgovora.

Kao što navodi dr. Dispenza, kada vizualiziramo neke stvari, odnosno kada razmišljamo o tome kako želimo reagovati na neku situaciju, stvaramo potpunu i detaljnu sliku u glavi što uzrokuje promene u postojećim neuronskim uzorcima. Što više praktikujemo tehniku vizualiziranja, ona postaje učinkovitija tako da na kraju možemo u potpunosti preobraziti naš mozak. Onaj poznati osećaj gađenja kada namirišemo neki jak i neugodan miris može postati osećaj zahvalnosti. U situacijama kada se bojimo, osećaj anksioznosti i teskobe možemo preobraziti u osećaj uzbuđenja radi istraživanja nama nepoznatog. Osećaj mržnje prema nekoj osobi koja nas je u prošlosti jako povredila može se transformisati u saosećanje i oprost.

Dr. Dispenza kaže da kada se izvodi pravilno, osoba može koristiti svoje emocionalne procese kako bi obučila telo koristeći moć epigenetike. To se postiže održavanjem dobro definisane slike unutar uma tako da proizvodi određeni emocionalni odgovor. Taj će se odgovor pretvoriti u biohemijsku „supstancu“ koja će teći kroz naše telo, menjajući postojeće automatizovane odgovore. Na ovaj način ne samo da možete iskusiti emocionalno isceljenje nego možete izlečiti i teške bolesti poput raka.

Možemo podsaknuti samoizlečenje naizgled nepobedivih zdravstvenih stanja. U ovo se ubraja i nagluvost koja je sve češća u današnjem svetu. Prema Dispenzi, potrebno je vizualizirati ozdravljenje odnosno obnavljanje stanica u uhu.

Recimo da govorimo o pticama na grani. Možete videti kako se njihovi kljunovi otvaraju, ali ne izlazi nikakav zvuk. Nastavite gledati, vizualizirati. Uskoro ćete čuti tupe zvukove poput udaraca. S vremenom, ako svaki dan nastavite slušati i posmatrati ove ptice, u isto vreme vizualizirajući promenu, dosadne note poprimaju harmoniju i zvuk postaje čišći. Zatim čujete zvižduk, a na kraju pesmu…

Bez obzira na to želite li izlečiti traume iz prošlosti ili živeti srećniji život, važno je naučiti preobraziti vlastiti mozak. Postići ravnotežu između svesti i emocionalnih odgovora. Kada nešto radite prilično često, takvo ponašanje postaje navika. Navike su aktivnosti koje čovek radi bez napora s minimalnim razmišljanjem o tome.

Morate shvatiti snagu i moć navike u trenucima kada onu lošu želite zameniti dobrom. Vi ste rob vlastitih navika. Ne dopustite da vam loše navike određuju vaše emocionalno stanje. Preobrazite svoj mozak. Razmislite i pronađite zamensko ponašanje. Ponavljajte ga dovoljan broj puta kako bi ga mozak pretvorio u refleksnu reakciju.

Zapamtite da nema trenutnih rezultata. Morate biti strpljivi i pozitivni. To je ključ uspeha. Potisnite sve ono negativno oko sebe i podstičite samo pozitivne emocije.

Izvor: atma.hr

Foto: pixabay.com

0 Komentari 0 Komentari
0 Komentari 0 Komentari