FITNES

TERETANA VAS NEĆE SPASITI: Najzdarviji ljudi u nju ne zalaze, ali zato rade OVO!

Ako želite da budete zdravi, nisu vam potrebni tegovi, ni sprave za vežbanje, a da biste u to poverovali obratite pažnju na to kako žive najdugovječniji ljudi na svetu.

TERETANA VAS NEĆE SPASITI: Najzdarviji ljudi u nju ne zalaze, ali zato rade OVO!

Pojedinci koji žive u takozvanim Plavim zonama, područjima u kojima ljudi dožive stotinu godina deset puta češće od proseka, ne dižu tegove, ne trče maratone, a nisu ni članovi nekoga fitness kluba.

Umesto toga žive u okolini koja ih konstantno podstiče na aktivnost i kretanje, a da pritom o tome i ne razmišljaju. Većina ih se bavi vrtlarstvom, tokom dana puno hodaju i pri obavljanju kućnih poslova ne koriste preterano često električne aparate.

Više hodajte

Gde ima volje, ima i načina

Naučnici koji su istraživali život ljudi u Plavim zonama ustanovili su da je jedan od najefikasnijih načina produženja životnoga veka – kretanje kao sastavni deo svakodnevice. Tvrde da je to jedna od najčešćih navika najdugovječnijih ljudi na svetu.

Takav način života u današnjem se društvu, u kojem su mnogi svakodnevno zbog prirode posla prikovani za radne stolove ili kompjuterske ekrane, ne čini previše stvarnim.

Prirodno kretanje tokom dana čini se poput romantične maštarije, ali trebalo bi podsetiti da je pre sto godina bilo samo 10 posto poslova koji su se obavljali sedeći, u odnosu na današnjih čak 90 posto. Uprkos tome, i danas postoje brojni načini kojima pojedinac u život može da uvede više kretanja.

Vožnja bicikla je takođe zdrava

Ne budite lenji

Nedavna studija američkog Društva za borbu protiv raka pokazala je da šest sati hodanja nedeljno rezultira smanjenjem rizika od preuranjene smrti od posledica kardiovaskularnih bolesti, bolesti disajnih puteva i posledica karcinoma. Ako vam je to previše, istraživanja pokazuju da su i samo dva sata hodanja nedlejno dovoljna da bi se smanjila opasnost od razvoja raznih vrsta bolesti.

Možete započeti hodanje na posao i natrag kući, kažu naučnici i dodaju da su jednako efikasne šetnje s decom ili unucima do škole i vrtića ili vožnja biciklom do pijace, pošte ili do prijatelja.

Istraživanja pokazuju da je najbolji način odlaska na posao petnaestminutna šetnja ili vožnja biciklom, ali dobra je bilo kakva fizička aktivnost. Pritom treba imati na umu da tokom putovanja do posla biciklom vežbate i produžavate život.

Šetnja smanjuje opasnost od razvoja demencije

Ne može biti lakše

Valja napomenuti i da je hodanje posebno dobro za um pojedinca. Svakodnevna šetnja smanjuje opasnost od razvoja demencije za čak 40 posto, kaže psihijatar sa švedskoga Karolinska Instituta, Anders Hansen.

Ako ne volite duge šetnje, pokušajte šetati kraće, ali više puta dnevno. Primera radi, svakih sat vremena nakratko ustanite i prošetajte. Ako možete, razgibajte se blizu radnog stola ili otiđite napolje na ručak i pritom kratko prošetajte na svežem vazduhu.

Dakle, naša tela su stvorena za pokret, a ne za sedenje, ali kretanje ne znači nužno odlazak u teretanu ili na fitness. Jednostavno, lagano kretanje može biti jednako efikasno. I pritom, kažu naučnici, hodajte prirodno, onako kako su to čitavog života činili dugovečni stogodišnjaci iz Plavih zona.

Izvor: net.hr

Foto: pixabay.com

0 Komentari 0 Komentari
0 Komentari 0 Komentari